Govor Nj.K.V. princa od Velsa na Međuverskoj konferenciji na Kosovu
Tokom njegove posete Kosovu Nj.K.V. princ od Velsa je govorio na Međuverskoj konferenciji održanoj u istorijskom gradu Prizrenu.
HRH The Prince of Wales at Interfaith Conference in Kosovo
Dame i gospodo,
Velika mi je čast što mi je pružena prilika da vam se pridružim, iako samo ukratko pri samom kraju posete ovde, gradu Prizrenu i celom Kosovu. Dakle, meni se često dešava u životu da se na ovaj način pridružujem konferencijama, pokušavajući veoma naporno da zaključim dokle ste zaboga stigli tokom vremena dok ja nisam učestvovao. Stoga molim vas za oproštaj pošto ne znam tačno šta ste pokrili tokom današnjeg sastanka. Ali, stvarno mi je bilo zadovoljstvo da vidim upravnicu Europa Nostra ovde jer sam se sreo sa njom pre nekoliko nedelja u Engleskoj, kada mi je na moje veliko iznenađenje, dodeljena glavna nagrada Europa Nostra.
Jedna od mojih najvećih strasti već dugo vremena je regeneracija koja se upravlja nasleđem. Kada sam prvi put došao u ovu zemlju, 1999. godine, bilo je pod bremenom svih onih užasnih poteškoća i užasa koje je ova nesrećna zemlja morala da podnese. Primećujem da posećujem toliko mnogo različitih delova sveta koji su doživeli neopisiva razaranja, nasilje i nepotrebnu okrutnost. Ostavljajući po strani namerno uništavanje bogatstava svake zajednice. Najsvetijih i istorijskih relikvija. Drugim rečima, sve one stvari koje pomažu definisanju celokupnih zajednica, koje im daju smisao pripadanja i značenja, koje su nam, kao ljudskim bićima, toliko puno potrebne. Bez korena i bez tog smisla značenja i pripadanja, mi smo izgubljeni. Ne znamo odakle da počnemo, ne znamo kako da protumačimo svet oko nas bez naše istorije. Istovremeno, kao što sam pre neki dan rekao u Beogradu, ne možemo dozvoliti sebi da postanemo zatočenici te istorije. Moramo se osigurati da je posedujemo i da nas ona ne preplavljuje. Dugo sam vremena prošao pokušavajući da pronađem načine za povraćaj u život svih onih stvari koje su uništene ili napuštene i lično sam zaključio, kroz iskustvo, da je regeneracija upravljana kroz nasleđe efektivna. Ona može oživeti privredne aktivnosti. Može pomoći u oživljavanju težnji u oblastima u kojima postoji ogromno siromaštvo i nedostaje nada. Naprimer, u bivšoj oblasti rudnika uglja u Južnom Velsu i Škotskoj, gde sam radio puno na ovim stvarima. Postepeno primećujemo razliku u oblastima u kojima su ljudi već tri generacije nezaposleni. Deo po deo, vi možete da počnete da obnavljate veštine, samopouzdanje i samopoštovanje. Često zaboravljamo da su samopouzdanje i samopoštovanje te stvari koje se veoma lako i brzo izgube. Izgradnja toga u suštini predstavlja osnovu. Drago mi je što sam danas bio u prilici da budem i posetim džamiju, pravoslavnu crkvu i rimokatoličku katedralu i saslušam njihove priče. I opet, ono što sam danas čuo, ovde i u Prištini mi je na mnoge načine slomilo srce. Jutros sam saslušao neke od porodica koje su izgubile svoje najmilije – nestala lica. Znam da ih ima još puno u ovoj zemlji. Oni su me pitali da li im mogu pomoći, želeo bih da imam mogućnost da im više pomognem. Izgleda mi da ima toliko puno nepotrebnih smrti i uništenja širom sveta. Sada to primećujemo širom Bliskog Istoka. To potpuno slama srce. Potpuno je besciljno. Ipak, mi smo sada u idealnoj prilici da izgradimo mostove. Moramo obezbediti da ovoga puta ostanu na svojem mestu. Pre nekoliko večeri sam u Beogradu rekao, osećam da mogu razumeti samo delić onoga kroz šta su ljudi u oblasti kao što je ova prošli, samo delić. Setio sam se atentata na mojeg starijeg strica lorda Montbatena (Mountbatten), pre više od 40 godina. Sećam se da sam u tom trenutku kao prvu reakciju osećao neverovatan bes, ali veoma brzo sam shvatio da osveta nije odgovor. To je u stvari oproštaj i pomirenje. Ako postoji jedna stvar koju bi mogli naučiti iz ovog užasa, to je samo da se kroz pomirenje i oproštaj može napraviti novi početak. Razumem užasne agonije, strašna iskustva, bol, ali kako bi se zemlje koje su prošle kroz ovakve velike užase oporavile, ovo mora biti deo izgradnje novih temelja. Molim se da oni hrabri ljudi koji pređu taj most na drugu stranu pobede na kraju dana.
Dugo sam vremena proveo u posećivanju različitih etničkih i verskih zajednica u Ujedinjenom Kraljevstvu. Posetio sam jedan izuzetan centar, koji se zove Centar sv. Džona (St John’s Centre) u naselju Londona koje se zove Sauthal (Southall). Oni su uspostavili izvanrednu međuversku grupu među muslimanima, hindusima, sikima i hrišćanima. Grupa gradi te lične odnose dugo godina tako da kada je London pogođen nizom nemira pre nekoliko godina, oni su mi rekli da je zajednica sika izašla i stajala pred džamijama i hramovima kako bi sprečili da nemiri pogode ta sveta mesta. To je bio izuzetan primer međuverskih aktivnosti, razumevanja i solidarnosti. Tako da se molim da će kao rezultat sastanaka kao što je ovaj i svih veličanstvenih stvari koje mnogi hrabri ljudi rade, Kosovo imati stvarno specijalnu budućnost. Ponosim se što je moja zemlja, Ujedinjeno Kraljevstvo, bila u stanju da odigra malu ulogu u obnovi Kosova. Hvala vam.