Obeležavanje početka projekta o nestalim licima na Kosovu
Govor britanskog ambasadora Rurija O’Konela
Poštovani Premijeru, Poštovani Zameniče ministra Poštovani predstavnici kosovskih institucija Poštovane porodice nestalih osoba Dame i gospodo,
Čast mi je da danas, zajedno sa Premijerom Republike Kosovo i sa svima vama ovde prisutnima, obeležimo početak jednog od najbitnijih projekata Vlade Ujedinjenog Kraljevstva na Kosovu, projekat koji će pomoći Vladi Kosova u otkrivanju sudbine nestalih osoba.
Kada sam došao na Kosovo, moja prijateljica mi je ispričala za svoju bol nanetu kada je njena baka nestala tokom rata 1999. Ja sam joj obećao da ću se založiti da pomognem u oblasti nestalih lica kako bi se ublažio zajednički bol albanskih, srpskih, romskih, aškalijskih, egipatskih, bošnjačkih i ostalih porodica.
Dame i gospodo,
Rat je ostavio Kosovo sa 6,044 nerešenih slučajeva nestalih osoba različitih verskih i etničkih pozadina. Do sada, preko 4000 su identifikovane, neki od njih su srećom, pronađeni živi u zatvorima, ali velika većina, nažalost, su mrtvi ili nestali. Prvo bih se zahvalio svima na njihovom značajnom doprinosu u pronalasku preko 70% nestalih osoba, uključujući : UNMIK, EULEX, ICRC, vlade evropskih država, US, ICMP, porodice i Vlada Kosova i Srbije. I posle 17 godina nakon konflikta još 1665 osoba se vodi kao nestalo. Porodice nestalih imaju pravo da znaju gde su njihovi voljeni.
Istorija je teška tema na Balkanu. Ljudi pamte bol i nepravdu koja je zadesila njih i njihove porodice. To je prirodno, to je ljudski, ali mi moramo da pomognemo društvu da zaceli svoje rane. Prvi korak je saslušati šta ljudi imaju reći, priznati šta se dogodilo i tek onda možemo da pokušamo da im pružimo utehu i osećaj pravde.
Ne postoji tačka u vremenu kada se može podvući crta na to kada će se ljudi složiti da je duboko ukorenjena bol iza nas. Neki strahuju da bi otvaranje starih rana, dok je trajni politički dogovor još uvek daleko, moglo rezultirati samo dodatnim pogoršanjem odnosa. Ali ako ove rane nikad ne zacele i ostanu otvorene biće teško pričati o ovim stvarima dok i dalje postoje nesuglasice s budućnošću. Ako rane ostanu otvorene biće teško pronaći mir. Kao sto možda znate, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo, Princ od Velsa, posetio je Kosovo u martu i sreo se sa nekim od porodica nestalih lica. Ovo je bio njegov lični zahtev. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo je bio vidno dirnut njihovim ličnim pričama i obećao da će pomoći kako god može.
Brinem se da je napredak u pronalasku nestalih osoba u stagnaciji. Mnogo više se može uraditi. Neke jednostavne aktivnosti, koje su tehničke prirode i proizilaze iz Zakona o nestalim licima koji je usvojen 2011, moraju biti sprovedene. Pozivam vladinu Komisiju za nestala lica da završi unos podataka u centralni registar nestalih osoba, koji je velikodušno podržan od strane ICRC i da finaliziraju sekundarno zakonodavstvo, o uspostavi centralnog registra i zatvaranju slučajeva.
Da bi obeležili Dan ljudskih prava, 10. decembra, Britanska ambasada i Vlada Kosova pokreću projekat za pomoć pri rešavanju ovog problema.
Britanska ambasada će raditi sa našim posvećenim prijateljima u Vladi na jačanju kapaciteta da bi se na efektivan i efikasan način suočili sa problemima koji se odnose na nestala lica. Pomoći ćemo Vladi Kosova da napravi reviziju zakona koji se odnose na ovaj problem i uz saglasnost Skupštine izvršiti promene koje su neophodne da bi se napravili bolji mehanizmi za identifikaciju nestalih lica. Pomoći ćemo unapređenju saradnje između Kosova i Srbije promovisanjem pitanja nestalih osoba kao zajedničke problematike.
Suočavanje sa prošlošću je bitna karika za izgradnju bolje budućnosti. Ja lično čvrsto verujem da je nemoguće koračati u bolju budućnost ako ne prihvatimo, saslušamo i pokušamo da otklonimo bol i zacelimo rane iz prošlosti. Biće puno izazova i biće teško. Svi smo svesni toga, međutim jedini način da se krene napred je da svi radimo zajedno. Ja znam da Kosovo to može, ja znam da narodi na Balkanu to mogu i mi smo tu da pomognemo.
Hvala Vam.