Abasador Ruri O’Konel govori o korupciji na Kosovu
Ambasador O’Konel govori na predstavljanju izveštaja Kosovskog pranog instituta o sektoru pravde, projekat podržan od strane Britanske ambasade.
Poštovani g. Idrizi, Poštovana gđo. Milić, Poštovana gđo. Hodža, Ambasador Delavi, Poštovani g. Musljiu,
Poštovane sudije, tužioci, predstavnici javnih institucija, nezavisnih agencija, predstavnici medija i civilnog društva i svi prisutni.
Čast nam je što smo se ponovo danas okupili ovde za ovim stolom za kojim ponovo sede ključni akteri pravosudnog sistema i međunarodni prijatelji kako bi diskutovali o borbi protiv korupcije. Sada smo već i svedoci da ova pojava preti Kosovu.
Ja sam Ambasador Velike Britanije. Moj posao je da štitim interes moje države na Kosovu. Međutim, mi imamo i zajedničkih interesa. U interesu Velike Britanije je da je Kosovo jako, bezbedno i prosperitetno. To je jedini način na koji se možemo boriti protiv kriminala i korupcije, koja šteti Kosovu i nama. A jedini način da to uradimo je da uspostavimo jako pravosuđe. Iz moje lične perspekitve, ja znam da Kosovo i stanovnici istog zaslužuju da žive u zemlji u kojoj ima vladavine prava, u zemlji u kojoj se krivično gone i kojima se sudi za njihove nezakonite radnje i ponašanje. Mi imamo isti interes: da ne dozvolimo Kosovu da propadne zbog apetita korumpiranih ljudi.
Kao što sam rekao mnogo puta, korupcija je rak ove nove države.
Sada, budimo iskreni. Ovaj veoma profesionalni izveštaj sastavljen od strane KDI-a pokazuje da nedostaju konkretni rezultati. Izveštaj govori da su stanovnici Kosova veoma nezadovoljni radom sudskog i tužilačkog sistema. Na to ukazuju i nalazi Javnog pulsa UNDP-a, na osnovu kojih se vidi da je zadovoljstvo građana takoreći dostiglo najveći pad dosad, pad na 18.4% u pogledu sudstva i 16.9% u pogledu tužilaštva.
Kao što i znamo, borba protiv korupcije je jedan od preostalih kriterijuma koji se moraju ispuniti za viznu liberalizaciju. Pravosudni organi, svih nivoa, treba da dokažu borbu protiv korupcije, uopšte, a posebno protiv korupcije na visokom nivou.
Prema tome, hajde da pohvalimo posao kada se dobro obavi. Pravosudni organi su obavili odličan posao uspostavljanjem elektronske baze podataka u kojoj će se unositi i pratiti sve faze krivičnih postupaka, od početka do donošenja konačnih odluka i oduzimanja imovine, u slučajevima korupcije na najvišem nivou. To je veoma bitan korak i treba da ga ocenimo kao upseh pravosudnih organa.
Međutim, sada je vreme za konkretne rezultate u borbi protiv korupcije. Vreme je da pravosudni organi dokažu da smeju krivično goniti i osuđivati korumpirana lica na najvišem nivou. Vreme je da se imovina stečena krivičnim delima oduzme i konfiskuje od strane pravosudnih organa.
Nažalost, rezultati izveštaja pokazuju da su optužene osobe pretežno nižih profila, ili srednjih, ali se predmeti protiv lica na višim niovima retko završavaju optužnicama. Čak i onda kada se podigne optužnica, istu poništavaju sudovi, ili se u slučaju kazne, izriče uslovna kazna čak i kada se zaključi da je šteta milionska.
Ali, izveštaj takođe pokazuje da su neki tužioci imali hrabrosti da se bore protiv korupcije i podignu optužnice za lica viših profila. Nadamo se da će optužnice biti stabilne i profesionalne, i očekujemo da će se ovim suđenjima dati prioritet i da ćemo videti konkretne rezultate.
Podsetimo se, u nekim slučajevima čak i kada je izrečena kazna, određeni pojedinci pronađu način da izbegnu pravdu, odu sa Kosova i nađu vremena da prisustvuju različitim ceremonijama i događajima.
Drugi primer mogu biti i dve glavne osuđene osobe u slučaju „Medicus“, urolog Ljutfi Derviši (Lutfi Dervishi) i Arben Derviši (Arben Dervishi) koji su osuđeni sa 8 godina zatvora za krivična dela, ali ne služe kaznu zato što su našli mogućnost da izbegnu pravdu na Kosovu.
Ovakav pravosudni sistem na Kosovu pruža mogućnosti koje pojedinim licima omogućavaju izbegavanje rpavde. To je šokantno i neprihvatljivo.
Kultura nekažnjivosti se treba prekinuti. Ona se ne sme sprovoditi u državi koja deli evropske vrednosti, bar rečima. U evropskoj porodici funkcioniše sistem u kojem se oni koji povrede zakon suočavaju sa pravdom. Kada se istražuju viši javni službenici, ili protiv kojih postoji optužnica ili onda kada su osuđeni za neko krivično delo, oni moraju biti suspendovani i udaljeni sa posla, kao što i predviđa zakon.
Nedavni primer koji smo pozdravili je bio primer Ministarke Hodža, koja je bez oklevanja delovala poštujući i sprovodeći zakon o javnoj službi.
Ono što želim da naglasim je da uspeh pravosudnog sistema ne zavisi samo od tužioca, sudija i policije. Sudski i tužilački sistem je lanac koji povezuje različite aktere, koji su odgovorni kako za uspeh tako i za neuspeh. Funkcionisanje svih karika lanca pravosuđa je od ključnog značaja za postizanje uspeha ne samo u borbi protiv korupcije već i u svim drugim oblastima.
U izveštaju je dokumentovano da je više od 70% krivičnih prijava od strane građana Kosova, Policije Kosova, Agencije za borbu protiv korupcije i drugih institucija, zaključeno od strane tužioca, odbijajući krivične prijave ili pak prekidajući istrage. Ono što je uznemirujuće i što se može dokazati na osnovu nalaza ovog izveštaja je činjenica da tužioci bacaju izveštaje uopšte ne vodeći računa o zakonskim odredbama, kršeći zakonske rokove. Kršenje zakonskih rokova predstavlja ustavni prekršaj prava građana Republike Kosovo za pošteno suđenje i suđenje u razumnom roku.
Imali smo priliku da čujemo za slučaj g. Nuhi Uke, kojem je kršenje pravnog roka omogućilo nekažnjavanje i neistraživanje, zbog zastarelosti predmeta krivičnog dela korupcije. U drugom slučaju, sud je utvrdio da je šteta koju je g. Uka naneo iznosila 60.000.000 evra. G. Uka je u tom slučaju uslovno kažnjen i nije mu oduzet nijedan cent.
Kako je moguće da tužilaštva podignu optužnicu i da iste sede u njihovim kancelarijama mesecima i godinama do podnošenja istih sudu? Kako je moguće da optužnice protiv korupcije podignute od strane tužilaštva, mesecima sede u sudu a da se ne zakažu saslušanja? Kako je moguće da ovaj sudski sistem deluje u toku dana protiv građanina koji je prekršio red i zakon, a da se ostave sa strane optužnice protiv lica koi su izazvali milionske štete? Ja pozdravljam svaki slučaj u kojem su sudovi i tužilaštva delovali efikasno, ali ne mogu ćutati kada vidim dvostruke strandarde.
Svesni smo da pravosudni sistem na Kosovu deluje sa samo 1.7 % ukupnog budžeta Republike Kosovo. Ova činjenica govori mnogo. Ako želimo borbu protiv korupcije, pravosudni sistem ima potrebe za maksimalnom finansijskom pomoći od Vlade i Skupštine.
Kosovske institucije moraju obaviti svoje zadatke. Mi ih možemo podržati ali nikako ne možemo obavljati rad za koji su odgovorne državne institucije.
Međutim, uvek ćemo biti na strani Kosova u borbi protiv korupcije, a posebno na strani hrabrih sudija i tužilaca koji preduzimaju mere čak i onda kada je teško.
Ali, zašto nastavljamo da ulažemo u sistem koji ima ovoliko problema?
Zato što ja iskreno verujem da ima još mnogo tužilaca i sudija, koji su svojom hrabrošću i profesionalnim radom pokazali vidljive rezultate.
Nadam se da možemo imati još specijalnih tužilaca kao Admir Šalja (Admir Shala), koji je optužio i svoje kolege tužioce kada su uhvaćeni u delima korupcije. Ne želim da iznosim nikakve predrasude u pogledu konkretnih slučajeva, zato što će sudije reći konačnu reč. Ali, tužilac Šalja je do sada dokazao svoju hrabrost za borbu protiv korumpiranih lica i iste je doveo pred sud.
Još jedan primer je i tužilac Armend Hamiti, koji je napunio državni budžet sa oko pola miliona evra, goneći falsifikatore dokumenata za vozila. Tužilac Hamiti je takođe oslobodio uzurpiranu imovinu u Regionu Prištine, optužujući i one koji su se nekada smatrali nedodirljivim zakonom.
Poštovani, ovo su heroji ove zemlje primeri kojih se trebaju slediti u borbi protiv korupcije.
Hvala,