Napad u Solzberiju - napad na sve nas
Napad u Solzberiju, napad na sve nas.
British Ambassador Ruairí O'Connell
Četvrtog marta u Solzberiju, jednom od najlepših britanskih gradova, otac i ćerka su otrovani nervnim otrovom koji se po prvi put koristio u Evropi posle Dgrugog svetskog rata. Sergej i Julija Skripal su još uvek u bolnici. Policajac koji im je pomogao je u kritičnom stanju. Trideset pet ljudi je bilo primorano da zatraži medicinsku pomoć samo zato što su bili u blizini kada je nervni otrov oslobođen.
Moramo da budemo jasni: ovo je bio drski pokušaj ubistva civila na britanskom tlu koji je izložio opasnosti sve - koje god nacionalnosti bili - one koji su bili u blizini. Ako se ovako nešto moglo desiti u Solzberiju onda se moramo suočiti sa neprijatnom istinom da se takav incident može desiti bilo gde.
Naši naučnici su identifikovali supstancu koja je upotrebljena protiv Skripalovih kao ruski vojni nervni otrov klase “Novičok”. Danas samo u Rusiji možemo da nađemo kombinaciju sledećih faktora - prethodna ubistva sponzorisana od strane države, potvrđen motiv za napad na Sergeja Skripala, kao i istoriju proizvodnje “Novičok” otrova.
Nakon napada, britanska vlada je dala Kremlju priliku da objasni da li je možda neki od ovih otrova nestao. Međutim, ovaj zahtev je sa prezirom ignorisan, tako da naša vlada nije imala druge alternative osim da zaključi da je država Rusija kriva što je pokušala ubistvo u britanskom gradu, koristeći nervni otrov koji je zabranjen Konvencijom o hemijskom oružju.
Ovaj incident u Solzberiju je samo još jedan iz serije sličnih ruskih ilegalnih akcija. Od 2014. Rusija je aneksirala Krim, podstakla sukobe u istočnoj Ukrajini, hakovala nemački Bundestag i sajtove danske vlade. Ona se dalje mešala u evropske izbore, uključujući i mešanje tokom parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016, što je kulminiralo pokušajem puča organizovanog od strane ruskih obaveštajaca.
Sada su toliko daleko otišli da su upotrebili zabranjeni nervni otrov na evropskom tlu. Samo zahvaljujući čistoj sreći nemamo više žrtava u bolinci u Solzberiju. Počiniocima očigledno nije bilo važno koliko će nevinih ljudi biti ugroženo.
Britanija je odgovorila tako što je proterala 23 nedeklarisana obaveštajca iz ruske ambasade u Londonu. Međutim, mi verujemo da čitava međunarodna zajednica treba da kao jedan stane iza pravila od kojih zavisi sigurnost svake zemlje. Ukoliko to ne uradimo ruska država će nastaviti sa ovakvim opasnim i destruktivnim ponašanjem.
Mi nismo u svađi sa ruskim narodom, čija kulturna i literarna dostignuća blistaju kroz vekove. Nikada nećemo zaboraviti snagu i hrabrost koju je ruski narod pokazao tokom Drugog svetskog rata, kao ni naše savezništvo u borbi protiv fašizma.
Ali mi svi imamo obavezu da se odupremo ambiciji Kremlja da zavadi i oslabi međunarodnu zajednicu. Britanski odgovor, iako robustan, ostao je u skladu sa našim vrednostima liberalne demokratije koja veruje u vladavinu prava. Mnogi Rusi su stvorili svoj dom u Britaniji. Poštujući naše zakone i doprinoseći našem društvu oni ostaju dobrodošli.
Ruska država postaje sve veća pretnja svaki put kada prekrši međunarodna pravila. Ovaj sramotni čin se desio u mirnom provincijskom gradu u Britaniji, sledeći put se može desiti na kosovskom tlu ili u vašem gradu.