Sekretar spoljnih poslova govori o Kosovu i regionu
Otvoreno obraćanje sekretara spoljnih poslova Borisa Džonsona povodom njegove posete Kosovu
Moja prva poseta Balkanu, u svojstvu britanskog ministra spoljnih poslova, dešava se u posebno dirljivom trenutku. Kada se nalazite u ovom delu Evrope, baš 11. novembra – na 98. godišnjicu kraja Prvog svetskog rata – morate se prisetiti svih stradanja i uništenih nada tokom tog tragičnog doba.
Neki ljudi se pitaju šta će predstojeći izlazak Britanije iz Evropske unije značiti za region Balkana, a ja sam tu da vam prenesem ohrabrujuću poruku. Moja zemlja odlazi iz EU, ali mi nedvosmisleno ostajemo deo Evrope.
Šta više, naš cilj je da ojačamo veze sa evropskim priateljima, uključujući i ovdašnje, na Balkanu. Želeo bih da, kada budemo izašli iz EU, Britanija postavi sebi ambicioznije ciljeve u spoljnoj politici i da na globalnoj sceni postane još aktivnija nego što je to sada.
Tokom ovoga putovanja obići ću Beograd, Prištinu, Zagreb, Valetu i Prag. Mi svi delimo iste vrednosti i suočavamo se sa sličnim pretnjama, poput organizovanog kriminala, terorizma i uspona radikalizma. U trenucima kada se zajedno suočavamo sa ovim problemima, mi se oslanjamo na veze koje sežu više vekova u prošlost. Car Konstantin je rođen na Balkanu, ali je proglašen za cara u Jorku, na severu Engleske.
Moram da kažem da sam ponosam na ulogu koju je Britanija imala na prostorima Balkana. Tokom 1990-ih smo bili usmereni na stabilizaciju regiona i ostvarenje mira, tako da smo morali da donesemo neke teške odluke, i znam da se nisu svi slagali sa njima. Danas se Zapadni Balkan izdigao iz perioda konflikata i svi zajedno radimo na tome da se to što smo zajedno postigli nikada više ne izgubi.
Mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo. Zbog toga, sa oduševljenjem najavljujem da će Britanija, tokom 2018. godine, biti domaćin Samita o Zapadnom Balkanu. U okviru tog Samita dovešćemo pod isti krov sve lidere iz regiona, ali i iz drugih delova Evrope, da bi smo radili na ostvarenju zajedničkih ciljeva, jačanja bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta.
Britanija će nastaviti da pruža pomoć svim državama Zapadnog Balkana na njihovom putu evro-atlantskih integracija. U ovo doba godine Evropska komisija objavljuje svoje izveštaje o napretku. Mislim da niko nije iznenađen što se u tim izveštajima poziva na pravljenje dodatnih koraka ka otvaranju nacionalnih ekonomija i jačanju vladavine prava. To su i onako ciljevi koje su sebi postavile same države regiona.
Ujedinjeno Kraljevstvo vam može biti snažna podrška u ostvarenju tih ciljeva. Uvećali smo i praktičnu podršku tim naporima, oslanjajući se na britanske kompanije, ali i tehničku pomoć koju vam pružamo. Britanija poseduje vrhunsku ekspertizu, koja uključuje i oblasti regulatorne reforme, preduzetništva, inovacija i poboljšanja poslovne klime.
Naravno, pored zajedničkih mogućnosti suočavamo i sa zajedničkim pretnjama. Na sve nas utiče užasni građanski rat u Siriji, koji je pokrenuo talas migracija i ojačao terorizam. Sa ovim izazovima se ne možemo boriti sami; moramo sarađivati, deliti informacije i učiti jedni od drugih. Mi želimo sa vama da izgradimo partnerstvo u ovim oblastima, tako da se radujem što ćemo biti u prilici da dodatno razgovoramo o ovim temama, tokom posete.
U Prištini ću razgovarati sa liderima Kosova o njihovim pogledima na budućnost zemlje, uključujući i normalizaciju odnosa sa Srbijom - što je sigurno najvažniji zadatak od svih. Pokrenuću novi program iz Vestministarske fondacije za demokratiju, osmišljen tako da pomogne da se ojača najnovija demokratija u Evropi. Sastaću se i sa ljudima iz UK i sa Kosova koji rade zajedno u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i radikalizacije, kao i gorkog nasleđa iz 1990-ih.
I na kraju, radujem se otvaranju nove britanske ambasade u Prištini - vidljivog simbola naše posvećenosti našem prijateljstvu sa Kosovom i njegovim narodom, stvorenom u ratu ali negovanom u miru. Zapadni Balkan i dalje je od velikog značaja za UK i uradićemo sve što je u našoj moći da vam pomognemo da ostvarite uspeh.