Britanska Ambasada podržava publikaciju godišnjeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo o ratnim zločinima na Kosovu
Govor britanskog ambasadora Ruairí O’Connellija povodom objavljivanja izveštaja „Kako vreme prolazi, pravda za ratne zločine bledi“, koji se podržava sredstvima Ambasade Britanije.
Poštovani g. Blakaj, Poštovana ministarka Hoxha, Poštovana gđo Dominik, Poštovani predstavnici institucija,
Počastvovan sam što danas objavljujemo godišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo u vezi „Nadgledanja sudova za ratne zločine i etnički i politički motivisana krivična dela na Kosovu“. Govoriti o ratu, ratnim zločinima i suđenjima za te zločine nije lako. Rat je prouzrokovao bolove i posledice. Rat je Kosovo ostavio sa više od 12000 ubijenih, 6000 nestalih lica, raznih nacionalnosti i vera, od kojih se na Kosovu 1600 lica i dalje vodi kao nestala.
Mi smo svedoci da članovi porodica ubijenih traže pravdu, članovi porodica nestalih žele da znaju o sudbini nestalih, žrtve seksualnog nasilja traže pravdu.
Ja sam lično posetio Đakovicu, Drenicu i ratne žrtve u raznim delovima Kosova. Dozvolite mi da kažem da saosećam bol sa ovim porodicama koje još ne znaju sudbinu članova porodica. Ljudi se sećaju i nije im lako da zaborave nepravde i ono šta se dogodilo njihovim porodica. Ovo je normalno, ljudski.
Međutim, sada je 18 godina od sukoba. Svi mi imamo obavezu da pomognemo društvu u izlečenju rana. Ali, kako bi izlečili ove rane, prvo se trebamo suočiti i saslušati o onome šta se desilo, bez obzira na nacionalnost ili veru. Svi smo ljudi i svi zaslužujemo pravdu.
Kao što znate, Njegovo Veličanstvo, Princ od Velsa je posetio Kosovo u martu 2016. godine i tom prilikom se sastao sa porodicama nestalih. Kao nastavak ovog sastanka, marta ove godine, Princ je u Londonu primio porodice nestalih sa Kosova, Hrvatske, Bosne i Srbije u martu ove godine. On je bio veoma pogođen pričama koje su ispričane i obećao je da će pružiti svoju pomoć gde god bude bio u prilici. Na ovom sastanku je naglašena zajednička patnja pogođenih porodica bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ja sam video poteškoće u Kambodži, Bosni, Siriji i u mnogim drugim zemljama, a štaviše, ja ih lakše saosećam jer sam Irac. Irska je dobar primer gde se može videti kako vremenom i voljom možemo doći do pomirenja i suživota. Stoga, razumem poteškoće i izazove u ovom procesu. Pomirenje i rešavanje sukoba nije lako. Prvo, trebamo pokušati da razumemo kako se drugi osećaju. Pomirenje u osnovi mora imati pravdu. Pojedinci zaslužuju pravdu, dok je društvu potrebna ista. Nove generacije zaslužuju da žive u sadašnjosti i ne trebaju da odrastaju i formiraju se uz mržnju.
Nikada nije postojao rat bez ratnih zločina. Najbolji pokazatelj jednog društva je reakcija i odgovor društva u suočavanju sa ovim pitanjima. I u ovom smeru, Kosovo je izrazilo spremnost osnivanjem Specijalnog suda kao odgovor prema rasvetljavanju prošlosti. Kosovo je dokazalo da se ne plaši od suđenja za zločine koji su možda počinjeni. Suđenje pojedincima za zločine za koje se pretpostavlja da su počinjeni tokom tog perioda ne menja istoriju niti šteti ugledu jedne cele organizacije. Način na koji odgovaramo na takve pretpostavke je merač demokratije i institucija jedne države.
Ono što niko ne može učiniti je promena prošlosti. Međutim, ono šta možemo učiniti je da izgradimo bolju budućnost. Budućnost se treba izgraditi na istini i pravdi, bez obzira na to koliko ona bolna može biti. Moramo da počnemo da govorimo istinu i budemo otvoreni da saslušamo perspektivu drugih ljudi. Nažalost, veoma je retko čuti ljude koji govore o tome šta se desilo njihovom susedu. Da li su ljudi počeli da prihvataju šta je srpski režim učinio Albancima i drugima tokom sukoba?
Sa druge strane, koliko ljudi na Kosovu zna da među 1600 nestalih, otprilike 400 su Srbi? Stoga, da li ste Albanac ili Srbin nije važno. Pravda mora biti nepristrasna.
Na primer, Skupština je udaljila jednog od poslanika koji je osuđen za ratne zločine dok je ministarka Hoxha pokrenula izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, gde će biti obuhvaćeno i produženje rokova za istraživanje ratnih zločina. Ovo su dobri primeri i treba ih ohrabriti. Sa druge strane, Haški tribunal je osudio 8 osoba za ratne zločine, od toga šest Srba visokog profila, uključujući ministre i komandante, i dva Albanca.
Ali, ako smo iskreni sa sobom, znamo veoma dobro da ovo nije dovoljno. Same pravosudne institucije moraju da čine više na rešavanju predmeta ratnih zločina treba. Prvo, gonjenje za ratne zločine bi trebalo da postane prioritet. Svi mi znamo da se samo dva tužioca Specijalnog tužilaštva bave predmetima ratnih zločina. Ovo pokazuje nedostatak proaktivnog pristupa u tretiranju i suđenju u ovim predmetima. Sa druge strane, nalazi izveštaja Fonda za humanitarno pravo pokazuju da sudije ne raspolažu širim iskustvom u krivičnom gonjenju ratnih zločina. Ovim sudijama i tužiocima je potrebno pomoćno osoblje, a iznad svega posebna vrsta obuke, imajući u vidu veliko interesovanje medija i šire javnosti, ali i spoljne i unutrašnje pritiske.
Stoga, pošto smo svi svedoci da do sada nije organizovana nijedna obuka, pozivam relevantne institucije, kao što su Sudski savet, Tužilački savet, a posebno Sudski institut Kosova, da organizuju efikasnu i dugoročnu obuku za sudije i tužioce u vezi krivičnog gonjenja za ratne zločine.
Želim da naglasim da mi veoma dobro poznajemo istoriju Kosova koja je učinila da NATO interveniše 1999. godine. Mi ne tražimo da se zaboravi ono što se desilo tokom poslednjeg rata na Kosovu, mi ohrabrujemo građane da traže pravdu, a istovremeno ih savetujemo da je jedini put pomirenje i izgradnja mostova saradnje između naroda koji žive na ovom prostoru.
Imate mnogobrojne primere u Evropi, kako su sukobi iz Drugog Svetskog Rata među narodima u Evropi, sa desetinama ubijenih ljudi, masivnim razaranjima, prevaziđeni. Evropski narodi su umeli da pronađu put ka pomirenju i svu energiju su usmerili na podizanje privredne saradnje i time i poboljšanje dobrobiti svojih građana. Ne zaboravimo da je i Kosovo deo Evrope.
Verujemo da je ovo pravi put koji treba pratiti.
Hvala.